Inside O.K. NSAS - Novi Sad

OK NSAS – sinonim za drugarstvo, super atmosferu, zezanje, ali i uspešne rezultate. A sada?

Hmm... Odakle da krenem? Kontam od početka... (Dalje)

Kako sam obećao za gostovanja, nisam stigao da odem. Zadnje dve nedelje su mi prepune obavezama za faks, imao sam 4 kolokvijuma u roku od dve nedelje, raspoređeni u razmaku od par dana.

Na utakmicu se krenulo u malo pretumbanoj postavi, Ćela je prešao nalibera, koliko sam čuo Basta na prijem. Na žalost, izgubili smo (stavljam „smo“ jer se još uvek osećam kao član ekipe) sa 3:1, kažu zbog naših glupih grešaka. Stigli smo u nezavidnu poziciju,  na tabeli smo trenutno na osmom mestu, računajući današnju pobedu ekipe „Puteva“, koja se probila na sedmo mesto uz utakmicu više. Ništa strašno, sutra dočekujemo „Jagodinu“, oni su prvi na tabeli, pravi protivnik za proveru mogućnosti i eventualnom pobedom podizanje timske atmosfere.

I to bi bilo to. Odigrao sam poslednju odbojkašku utakmicu u svojoj karijeri. Karijera koja nije toliko uspešna, mada koja je ostavila gomilu lepih uspomena, pre svega pravih prijatelja, zajedničkih druženja, mnogih poznanstava, pobeda, poraza, medalja... One malo manje lepe trenutke neću spominjati, ali ih neću ni zaboraviti, već će poslužiti kao neka životna škola, korisno iskustvo.

Šta reći? Jedna od težih odluka u mom životu. Kad se samo setim na koliko treninga i utakmica sam išao. Kako Batica kaže, to ti uđe u krv. Ali to više nije to, nije mi prioritet. Stariji sam, savesniji, zreliji, vreme je za neke ozbiljnije stvari.

Otišao sam prošli ponedeljak na trening (al ne u Futog, mrzelo bi me:) ) da se javim drugarima i da im definitivno saopštim vest. Bilo mi je jako teško, dok sam išao tamo prelistavao sam svoje misli, da li sam siguran da radim pravu stvar. Shvatio sam da jesam. U svlačionici nisu bili svi, što mi je krivo, onima koji nisu bili sam poslao poruku. Čini mi se pošteno sa moje strane. Na moju vest primetio sam da je drugarima žao. Znao sam da to nije iz razloga što sam dobar igrač (u smislu da niko u ekipi nije nezamenljiv, ne kažem zbog sebe, nego da i drugi o tome razmisle), već da me cene kao osobu, kao nekoga ko će im nedostajati. Bar se nadam da sam dobro protumačio reakcije. Stvarno mi je bilo jako teško, čak i dok ovo pišem mi se vuče nešto po stomaku, onaj poznati osećaj kad donosiš tešku odluku.

Ali šta je tu je.

Idemo dalje.

Tu sam za drugare kad god im nešto zatreba.

Na utakmicama kod kuće u prvim redovima.

Na gostovanjima ako stignem, jbg.