Mnoge stvari su počele da me navode da počnem da razmišljam o tome gde ovo sve vodi. Koliko mi je odbojka potrebna u životu? Kažu da si srećan kad radiš ono što voliš. Odlučio sam da stavim sve na vagu. Prvo, da li sam još uvek srećan dok treniram i igram odbojku? Da li kao klinac čekam ceo dan na trening, da tamo odem i da se posle toga bolje osećam (u fizičkom i psihičkom smislu)? Shvatio sam da je to vreme prošlo. Drugo, da li je to nešto što će mi omogućavati bolji i ugodan život? Na stranu to što je bavljenje sportom zdravo, meni je skoro 23 godine (20-og decembra, ko ne zna:) ), na petoj godini sam studija, planiram da završim u roku, da se zaposlim što pre. Odvajanje 6 sati dnevno na odbojku mi se jednostavno ne isplati. I podvučena crta kaže – dosta je bilo. Rešio sam da batalim. Još jedna tekma i to je to.