E sad, ne znam da li su stvarno pročitali prethodni tekst, javio sam im svima da ga pročitaju, ali video se ogroman napredak u izgledu igrača na terenu. Ne mislim na nove dresove i frizure, već na duh ekipe. Svega je bilo, i aseva, i blokova, i smečeva, i kuvanja, i bacanja, i odbrana... Stvarno, milina za oko. I sve to protiv prvoplasirane ekipe na tabeli. Pobedili smo 3:0. Stvarno lepa utakmica, puno lepih poteza, Kebijevo penjanje na zapisnički sto, Ćelina parada za prijem servisa, sudijsko zakidanje par poena, Miškov žuti karton, taraba na mreži. Baš je svega bilo. I odbrana u polju je bila na visokom nivou, možda ključ pobede. A mora se priznati i da je nas par što smo navijali malo doprinelo celokupnoj atmosferi na utakmici. U toj sali kad god se igra atmosfera je baš uspavljujuća, možda zato što publika popuni 5% sedišta od cele hale al ajde, malo navijanja nas par sigurno je doprinelo razmrdavanju igrača i da se osete da su na utakmici, ne na treningu.

Nadam se da neće biti opuštanja posle ovog trijumfa. Nadam se da će se nastaviti sa gradnjom fine atmosfere. Samo polako, ne može se ništa na brzinu i na silu. Korak po korak, lagano, ništa neforsirati. Iskreno samo, i sve će biti ko pre, po čemu smo (bili) poznati.