„Dogodine Superliga!!!“ reče predsednik kluba...

Početak sezone je najavljivao još jednu uzbudljivu godinu postojanja odbojkaškog kluba NSAS. Doveden je novi trener, Milorad Kijac, i stvoreni su uslovi da se ide na pripreme pred sezonu u Kučevo. Iz objektivnih razloga nisam mogao da prisustvujem pripremama, ali sam čuo da su se igrači jako dobro proveli, ali da su i pripreme bile jako naporne u fizičkom smislu. Igrači su se vratili sa pripremama i nastavilo se sa treninzima u sali osnovne škole Prva vojvođanska brigada. Ja sam se priključio treninzima i moram priznati da sam odmah na startu bio u zaostatku za ostalim igračima, i na fizičkom i na tehničkom planu. Za igrače je uplaćena i teretana koju su bili u obavezi da posećuju, svi smo imali zajedničke treninge. Međutim, kao što i detetu dosadi neka igračka, tako su i igrači postepeno počeli da ne dolaze u teretanu. Pronalazili su se razni izgovori – ne mogu da ustanem, previše je naporno, nema para – nema trčanja i mnogi drugi. Moguće da je to greška stručnog štaba, koji nije baš vodio evidenciju ko dolazi a ko ne. Razlika se primećivala na večernjim treninzima – oni koji su išli u teretanu su bili umorniji, teže su odrađivali pojedine vežbe, dok su oni koji nisu išli u teretanu bili svežiji i odmorniji. Al ajde, niko to nije uzimao kao nešto bitno. Počelo se polako sa prijateljskim tekmama, gde trener nije zahtevao pobede već da se ostvaruje napredak iz utakmice u utakmicu. Donekle je bio podjednak odnos pobeda i poraza u pripremnim utakmicama. Kao što sam i rekao, akcenat je bio na napredovanju i uigravanju.