Trebala nam je pobeda da se atmosfera poboljša, a i da se konačno uhvati neki pobednički ritam, kako je trener rekao, a boljeg protivnika nismo mogli da imamo u tom trenutku – poslednje plasirana ekipa na tabeli. Bili smo oslabljeni ne igranjem Batice koji je zbog posla morao da odsustvuje. Na put za Ivanjicu smo krenuli u neverovatnih 10 sati ujutru, utakmica se igrala u 18h. Išli smo kombijem, koji nije baš najudobniji ali šta da se radi. Uprava nas je častila ručkom u extra restoranu, stvarno smo dobro jeli, a u putu je i atmosfera bila super, stalno smo se zezali. Nadali smo se da će se preneti i na teren, kad budemo igrali.

Izostankom Batice ulogu libera sam ja preuzeo. Bio sam pomalo nervozan, više nego obično. Em prva utakmica u sezoni za mene, em se očekuje pobeda, em nam menjam ponajboljeg igrača ekipe. Uz to, još su mi se po glavi motale neke tekme koje smo izgubili zahvaljujući, odnosno, zbog mene.

Na terenu je sve bilo ok. Imao sam punu podršku saigrača, znaju kako umem da budem labilan na psihičkom nivou. Kebi i Ćela, koji su zajedno sa mnom držali prijem su me stalno bodrili i pomagali na terenu što mi je mnogo pomoglo. Na kraju, utakmica se brzo završila, da nije bilo tehničkih tajm auta još brže, za sat vremena, našom pobedom od 3:0 (19:25, 15:25, 18:25). Ključna stvar je bila što smo pravili jako malo grešaka i igrali mirno i koncentrisano.

Povratak je bio malo više iscrpljujući, jedva smo čekali da se vratimo. Uprava nas je častila i večerom, što je zaokružilo, po mom mišljenju, jedan lep, sportski dan.

 

- Ekipica u Ivanjici, Kum verovatno slikao pa ga nema ovde -